Srpski Deutsch Drahthaar Klub je opredeljen za oštrodlakog nemačkog psa kao svestranog radnog i lovnog psa koji može da obavlja sve zadatke u svakoj vrsti lova: pre i posle pucnja, u polju, na vodi, u šumi, od lova sitne divljači u perju i dlaci do lova divljih svinja i izrade krvnog traga.
Na osnovu člana 5. Statuta Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba „Osnovni cilj SRPSKOG KLUBA DEUTSCH DRAHTHAAR, u skladu sa svojim Statutom, Statutom KSS, Pravilnikom o radu KSS i preporukama Deutsch Drahthaar Welt - Verbanda je da poboljša kvalitet rase nemački oštrodlaki pas, unapredi uzgoj, obuku i vođenje u lovu, kao i da istakne sve vrline ovog svestrano radno upotrebljivog psa.
Ciljevi KLUBA su usmereni na okupljanje svih članova i drugih pravnih i fizičkih lica, radi ostvarivanja i usklađivanja zajedničkih ciljeva i interesa povoljnih za ovu rasu. Srpski Klub DEUTSCH DRAHTHAAR uzgaja, obučava, vodi i ispituje pse po sistemu matičnog Kluba – Verein Deutsch Drahthaar e.V.“
Srpski Deutsch Drahthaar Klub daje prioritet radnim osobinama oštrodlakog nemca, uz poštovanje funkcionalnog eksterijernog standarda, rukovodeći se motom princa Solmsa „Radom do tipa“.
Uzgoj je dozvoljen samo sa psima čiste rase, bez mana koji devalviraju rasu, savršenog zdravlja u pogledu funkcionalnosti i potomstva, temperamenta karakterističnih za rasu, koji nisu nosioci naslednih oboljenja i koji imaju rodovnik izdat od strane Kinološkog saveza Republike Srbije ili druge kinološke organizacije koje priznaje FCI, a koji ispunjavaju odredbe ovog Pravilnika.
Na osnovu Preambule Međunarodnog pravilnika o gajenju FCI-a, za pse savršenog zdravlja u smislu potomstva mogu se smatrati samo oni psi koji imaju standardne karakteristike u pogledu rase, njene vrste i njenog temperamenta, i nemaju ni jedan bitni nasledni nedostatak koji bi bio opasan za njihovo potomstvo u funkcionalnom pogledu. Zbog toga se mora voditi računa da ne dođe do preterivanja pri uzgoju i odabiru u pogledu karakteristika koje mogu biti opasne po funkcionalnost pasa određene rase.
Uzgojni pravilnik je osnovni dokument Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba, zajedno sa Statutom, i obavezan je za sve članove Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba.
Odgajivač je fizičko lice koje pari kuju sa priplodnjakom po svom izboru i odgaja štence, tj. vlasnik kuje u vreme štenjenja.
Odgajivač je član Kluba i ima uredno, shodno propisima prijavljenu i registrovanu odgajivačnicu kod FCI-a, KSS-a i Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba koju održava.
Odgajivačnica mora biti tako fizički locirana da odgajivač može imati potpunu kontrolu nad svim dešavanjima u njoj.
Odgajivač je dužan da posveti svakodnevnu potrebnu pažnju i vreme za socijalizaciju svojim psima – kujama, priplodnjacima i leglu, dovoljno kretanja, higijenski prostran ispust, redovnu svežu vodu i hranu, kvalitetan smeštaj i potrebnu zdrastvenu negu i zaštitu.
Vlasnik, odnosno držalac životinja (u ovom slučaju odgajivač) je odgovoran za njihov život i dobrobit... (član 4. stav 6. Zakona o dobrobiti životinja). Odgajivač je odgovoran za sve postupke svojih pasa i eventualno načinjenu štetu od njih.
Odgajivač je dužan da vođi uzgoja prijavi parenje i očekivano vreme štenjenja, da izvrši kupiranje repa štencima po propisima i da drži leglo barem do vremena tetoviranja koje vrši vođa uzgoja, regionalni vođa uzgoja ili od njih ovlašćeno lice prilikom inspekcije legla.
Odgajivač je dužan da vodi dnevnik legla koje daje na uvid vođi uzgoja, da pripremi i preda spisak kupaca vođi uzgoja u roku od 5 meseci od štenjenja i da savetuje i uputi kupce oko ishrane, nege, odgoja i početka obuke štenaca.
Cilj uzgoja je da se selekcijom kuja i priplodnjaka, kao i njihove štenadi, dobiju temperamentni psi, čvrstog i stabilnog karaktera, sa izrazitim lovačkim nagonom koji mogu uspešno obavljati sve zadatke u lovu, dobro primaju obuku, dovoljno su oštri ali ne agresivni, i sa oštrom dlakom koja omogućava rad na svin terenima i u svim vremenskim uslovima, tj. da se kvalitet populacije naših pasa u Srbiji približi i izjednači sa kvalitetom pasa u matičnom Klubu i u svetu.
Osnovni instrumenti uzgoja su rezultati (ocene) koje mladi psi pokažu na uzgojnim smotrama i uzgojnim ispitima: prolećnom uzgojnom ispitu (VJP) i jesenjem uzgojnom ispitu (HZP).
Pored uzgojnih ispita radni kvalitet pasa se ocenjuje na ispitima na vodi, ispitima na krvnom tragu, ispitima na divlju svinju i svestranom ispitu (VGP) kao kruni ispitivanja zrelog psa.
Srpski Deutsch Drahthaar Klub ne organizuje utakmice za rasu nemački oštrodlaki pas, ali podržava sve manifestacije za ovu rasu koje doprinose popularisanju rase i procenjivanju radnih osobina rase.Cilj prolećnog uzgojnog ispita je ispitivanje i utvrđivanje nasleđenih – urođenih osobina mladih lovačkih pasa zarad njihove buduće upotreba u lovu i njihove podobnosti za dalji uzgoj kao priplodnih jedinki. Kroz sagledavanje i ocenjivanje od roditelja nasleđenih radnih osobina mladih pasa dolazimo do saznanja o naslednim osobinama (genotipu) njihovih roditelja, zbog čega je bitno da na ispit izađu što više mladih pasa.
Cilj jesenjeg uzgojnog ispita je utvrđivanje nasleđenih – urođenih osobina pasa, kao i kod prolećnog uzgojnog ispita, tj. dalje praćenje razvoja urođenih osobina koje su neophodne za radnog lovačkog psa, kao i njihova podobnost za obuku.
Na uzgojne ipite se mogu izvesti psi oštenjeni u kalendarskoj godini pre ispita i tri meseca stariji. Na jesenji ispit se mogu izvesti i psi oštenjeni u godini ispita.
Svaki pas može samo po dva puta izaći na prolećni i jesenji uzgojni ispit. Od ovog su izuzeti međunarodni ispiti.
Uzgojni ispiti se odvijaju po Pravilniku o izvođenu uzgojnih ispita matičnog Kluba iz Nemačke – Verein Deutsch Drahthaar-a. Ovaj Pravilnik je deo uzgojnog programa Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba, kao i Pravilnici o ispitima na vodi, krvnom tragu, radu na divlje svinje i svestranom ispitu (VGP).
Na uzgojnim smotrama se vrši detaljno i kvalitetno ocenjivanje eksterijera nemačkih oštrodlakih pasa. Izvođenje pasa članova Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba na uzgojne smotre je obavezno. Psi se mogu izvesti na uzgojnu smotru posle napunjenih 12 meseci starosti.
Mesto održavanja uzgojne smotre mora biti odgovarajuće: pregledno i dovoljno prostrano da omogući ocenjivanje pasa u pokretu.
Pre početka ocenjivanja zaduženi vođa uzgoja mora identifikovati svakog psa (tetovir broj, mikročip). Psi koji nisu identifikovani ne mogu biti ocenjeni na uzgojnim smotrama.
Srpski Deutsch Drahthaar Klub organizuje godišnju glavnu uzgojnu smotru, dok regionalne grupe organizuju uzgojne smotre po potrebi, zavisno od broja pasa.
Organizator glavne uzgojne smotre je Stručna komisija Srpskog DD Kluba koja zakazuje datum smotre i blagovremeno obaveštava članstvo u sredstvima javnog informisanja, preko interneta i Klubskog glasila.
Na glavnoj uzgojnoj smotri mogu učestvovati psi koji imaju kvalifikaciju „pogodan za uzgoj“, koji su položili prolećni uzgojni ispit i jesenji uzgojni ispit, ili Hegewald uzgojni ispit, ili svestrani ispit - VGP i koji su kandidati za kvalifikaciju „preporučen za uzgoj“. Na glavnoj uzgojnoj smotri, ukoliko ispuni potrebne zahteve, se psu u rodovnik upisuje kvalifikacija „preporučen za uzgoj“.
Na glavnu uzgojnu smotru vođa uzgoja može pozvati pse za koje smatra da treba da budu prezentovani na toj manifestaciji.
Na glavnim uzgojnim smotrama sude dvojica proverenih, od strane Kluba edukovanih kinoloških sudija, koje određuje Stručna komisija Srpskog DD Kluba.
Na regionalnim uzgojnim smotrama sudi iskusni kinološki sudija – poznavalac rase koga određuje Stručna komisija na osnovu predloga regionalnog Kluba.
Ocene sa uzgojnih smotri i ispita se upisuju u radnu knjižicu psa - kuje na za to određene stranice, i pored ocene i broja bodova moraju sadržati vrstu, datum i mesto održavanja manifestacije, pečat Kluba, potpis i pečat sudija koji su ocenili psa.
Psi privedeni na uzgojne smotre se ocenjuju kompleksno: kvalifikuju se opisno kao „podoban za uzgoj“, „preporučljiv za uzgoj“ i „neodoban za uzgoj“, ocenjuju se za formu i dlaku ocenom od 1 do 12 bodova (po nemačkom sistemu ocenjivanja) i, konačno, ocenom od 0 (diskvalifikacija) do 5 (odlična ocena) po sistemu ocenjivanja FCI-a.
Psi koji dobiju kvalifikaciju „podoban za uzgoj“ ne smeju imati diskvalifikacione i teške mane i manju ocenu od dovoljan (5 bodova) za dlaku.
Psi koji dobiju kvalifikaciju „preporučen za uzgoj“ ne smeju imati diskvalifikacione i teške mane i moraju imati najmanje ocenu vrlo dobar u formi, dlaci i po FCI oceni.
Psi sa diskvalifikacionim manama opisanim u članu 47. se kvalifikuju kao „nepodobni za uzgoj“.
Godišnje, ili dvogodišnje, zavisno od potrebe, Srpski Deutsch Drahthaar Klub organizuje reviju priplodnjaka koji imaju kvalifikaciju „preporučen za uzgoj“ sa što više svojih potomaka da bi se prikazao i procenio genetski potencijal priplodnjaka.
Na reviji se ne ocenjuju priplodnjaci, već samo njihovi potomci i izdaje se Bilten revije na kojoj je izvršena analiza prikazanog uzgojnog materijala, tj. njihovih ocena eksterijera i rada po disciplinama. Sudije na reviji priplodnjaka određuje Stručna komisija Kluba.
Uzgoj i kontrolu uzgoja Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba vodi Stručna komisija Kluba, shodno Statutu, preko glavnog vođe uzgoja, (u daljem tekstu vođa uzgoja) koji je ujedno i predsednik Stručne komisije i regionalnih vođa uzgoja po regionalnim grupama.
Dužnost vođe uzgoja je: briga o uzgoju, organizovanje i kontrola uzgoja shodno ovom Pravilniku, podizanje nivoa i unapređenje uzgoja oštrodlakih nemačkih pasa kod Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba.
Vođa uzgoja održava kontakte sa vođom uzgoja Matičnog Kluba, Svetskog saveza oštrodlakih, vođama uzgoja drugih Klubova oštrodlakih nemaca u svetu, KSS-om i ostalim kinološkim organizacijama, a sve u cilju unapređenja uzgoja.
Vođa uzgoja vodi uzgojni registar i registar priplodnjaka Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba. Vođa uzgoja zakazuje neophodne sastanke, preduzima potrebne mere i radnje u vezi uzgoja i unapređenja uzgoja Deutsch Drahthaara u okviru Kluba.
Vođa uzgoja mora da je poznavalac rase, iskusni kinološki sudija za oblik i rad rase i odgajivač DD-a. Klubskog vođu uzgoja (glavnog) predlaže upravni odbor Kluba, a bira Skupština shodno Statutu.
Vođa uzgoja održava kontakte sa regionalnim vođama uzgoja, održava sastanke, istima nalaže preduzimanje potrebnih mera i organizuje seminare i predavanja u cilju unapređenja uzgoja.
Vođa uzgoja može da ovlasti pojedine članove Kluba koji su iskusni i pouzdani kinolozi kao svoje pomoćnike za izvršavanje određenih zadataka koje on sam ne može zbog obima posla obaviti.
U određenoj regiji i njenim grupama, za sprovođenje uzgojne politike Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba je zadužen regionalni vođa uzgoja. On se stara o promociji, nezi i unapređivanju rase nemački oštrodlaki pas, savetuje odgajivače o njihovim odgovornostima u vezi uzgoja i nadgleda pravilnost uzgoja u regiji. Takođe vrši kontrolu parenja, inspekciju legala, tetoviranje i radi na izdavanju rodovnika za članove regionalnog Kluba.
Regionalni vođa uzgoja vodi pomoćni – regionalni registar uzgoja i registar priplodnjaka za regiju u koju se upisuju svi podaci. Sve podatke koje upisuje je dužan da prosledi glavnom vođi uzgoja radi formiranja Klubskih registara.
U skladu sa svojim obavezama i ovlašćenjima, regionalni vođa uzgoja mora imati znanje i iskustvo u uzgoju DD-a, biti odgajivač ove rase pasa, kao i poznavati svu stručnu i normativnu regulativu koja se odnosi na oblast uzgoja. On bi trebao da bude kinološki sudija - specijalista za rasu DD.
Regionalni vođa uzgoja usko sarađuje sa glavnim Klubskim vođom uzgoja i podređen je njemu.
Regionalnog vođu uzgoja predlaže regionalna grupa na svojoj Skupštini, uz saglasnost glavnog vođe uzgoja, i njegov izbor mora biti odobren od strane upravnog odbora Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba.
Po preporuci glavnog vođe uzgoja Srpskog DD Kluba, kvalifikovani članovi regionalne grupe mogu biti određeni u svojstvu asistenata da podržavaju i pomažu regionalnog vođu uzgoja i da deluju kao njegovi predstavnici u prihvatanju i prosleđivanju prijava legla kao i njihovoj inspekciji, pregledanju legala i tetoviranju.
Psi koji na uzgojnoj smotri dobiju kvalifikaciju „podoban za uzgoj“, koji polože prolećni i jesenji uzgoji ispit (ili Hegewald ispit ili svestrani ispit VGP) i imaju potvrdu da su bez displazije kukova mogu učestvovati u uzgoju i dobijaju kvalifikaciju „PODOBAN ZA UZGOJ“.
Bez položenog jesenjeg uzgojnog ispita pas ne može učestvovati u uzgoju.
To je radni minimum koji svaki oštrodlaki nemac mora apsolvirati da bi učestvovao u uzgoju i održao kontinuitet kvaliteta rase.
Psi koji na uzgojnoj smotri dobiju kvalifikaciju „preporučen za uzgoj“, koji polože prolećni i jesenji uzgojni ispit, ili Hegewald ili svestrani ispit (VGP) sa najmanje ocenom dobar na tragu zeca i tragu žive patke i koji su glasni, ili ispit na krvnom tragu, koji su HD slobodni (bez displazije kukova), i koji nemaju mane karaktera kao što su plašljivost i agresivnost se kvalifikuju kao „PREPORUČENI ZA UZGOJ“.
Takvi psi se preporučuju za uzgoj i unose u Registar priplodnjaka Kluba.
Psi sa diplazijom kukova i laktova ne mogu učestvovati u uzgoju.
Uslov učestvovanja kuja i priplodnjaka u uzgoju je da nemaju displazij kukova i laktova, da imaju veterinarsku potvrdu od strane ovlašćene veterinarske organizacije o odsustvu degerenativnih promena kuka i lakta koje otežavaju ili onemogućavaju psa u kretanju i radu. Dozvoljena je A dijagnoza displazije kuka – bez oboljnja i B dijagnoza – skoro normalno stanje.
Odsustvo displazije se utvrđuje specijalnim snimanjem kukova i laktova i procenom njihovog stanja od strane kvalifikovanog i ovlašćenog veterinara. Psi mogu snimiti kukove posle navršene starosti od 12 meseci.
Veterinar je dužan, pre snimanja kukova i laktova na displaziju, da identifikuje psa na osnovu mikročipa i tetovir broja.
Na bazi snimanja i stručne procene vetrinar izdaje međunarodni certifikat o displaziji ili certifikat Matičnog Kluba (Verein Deutsch Drahthaara).
Na osnovu odluke Upravnog odbora i Stručne komisije Srpskog DD Kluba ovlašćena veterinarska organizacija za procenu displazije za čalnove Kluba je Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, tj. njena Katedra za radiologiju.
Vlasnik psa – kuje je dužan da prikaže vođi uzgoja certifikat o satnju kukova i laktova – odsustvu displazije. Snimak ostaje trajno, kao dokaz o odsustvu displaziji u arhivi Kluba, a na osnovu certifikata koji se vraća vlasniku vođa uzgoja udara pečat „Bez displazije“ na zadnju stranu rodovnika - pedigrea, na mesto naslovljeno „Displazija kukuva“ i „Displazija laktova“ i overava nalaz svojim potpisom, datumom i pečatom.
Mane koje isključuju oštrodlake nemce iz uzgoja su:
Uzgojne kvalifikacije koje su pas ili kuja dobili na uzgojnim manifestacijama se u vidu pečata zelene boje utiskuju na donju zadnju stranu rodovnika u rubriku zvanu „Preporuka Kluba“.
Uzgojne kvalifikacije su:
Pečate utiskuju na rodovnike glavni vođa uzgoja ili regionalne vođe uzgoja uz kontrolu ocenskih lista odgovarajućih priloženih uzgojnih manifestacija, ali važe samo uz potpis i pečat sa datumom glavnog vođe uzgoja Srpskog DD Kluba.
Zabrana parenja se izriče ako:
Parenje crno melirane kuje sa crno meliranim mužjakom ili čisto braon mužjakom je zabranjeno.
Psima kojima je zabranjeno parenje i učestvovanje u uzgoju se u rodovnik, na zadnjoj strani na mestu naslovlenom „Preporuka Kluba“ udara pečat „Zabrana parenja“ sa datumom i potpisom glavnog vođe uzgoja.
KSS i glavni vođa uzgoja mogu doneti odluku o zabrani parenja određenim psima koji imaju kvalifikaciju podobnosti parenja kao disciplinsku meru izrečenu odgajivaču. U slučaju promene vlasnika ova mera ostaje na snazi (ne može se zaobići).
Psi koji na uzgojnoj smotri dobiju kvalifikaciju „preporučen za uzgoj“, koji polože prolećni i jesenji uzgojni ispit, ili Hegewald ili svestrani ispit (VGP) sa najmanje ocenom dobar na tragu zeca i tragu žive patke i koji su glasni, ili ispit na krvnom tragu, koji su HD slobodni (bez displazije kukova), koji imaju bradu, i koji nemaju mane karaktera kao što su plašljivost i agresivnost se kvalifikuju kao „PREPORUČENI ZA UZGOJ“.
Takvi psi se preporučuju za uzgoj i od strane Kluba, prezentuju na revijama priplodnjaka i njihova imena - spisak sa podacima, fotografijama i adresama vlasnika se objavljuju u godišnjim Biltenima Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba ili u posebnim godišnjim Biltenima priplodnjaka Kluba.
Pariti se mogu psi koji imaju rodovnik priznat od FCI-a i KSS-a i koji su ocenjeni u eksterijeru i radu na način opisan u ovom Pravilniku o uzgoju, tj. poseduju kvalifikaciju „podoban za parenje“ ili „prepuručen za parenje“.
Vlasnici kuja i priplodnjaka su dužni da pre parenja provere da li psi ispunjavaju uslove iz ovog Pravilnika, tj. da li su kvalifikovani za parenje.
Parenje u srodstvu je zabranjeno. Pod parenjem u srodstvu podrazumevamo shodno Pravilniku o stručnom radu KSS-a, parenje priplodnjaka i kuje koji imaju jednog ili više zajedničkih predaka do uključno treće generacije. Izuzetno, na obrazložen zahtev odgajivača, a na predlog Klubskog vođe uzgoja nadležni organi Kinološkog saveza Republike Srbije mogu dozvoliti parenje u srodstvu ako za to postoji opravdan razlog.
Parenje se dozvoljava kujama posle 14 meseci satrosti a mužjacima kada napune 18 meseci starosti.
Mužjaci u svojoj prvoj godini mogu napariti najviše šest kuja. Nakon toga, tj. provere njihovog genetskog nasleđa, uz dozvolu vođe uzgoja, mogu pariti neograničen broj kuja.
Kuje se mogu pariti do svoje 8 godine starosti, a nakon toga samo uz dozvolu vođe uzgoja, a nakon svoje 10 godine i uz dozvolu KSS-a.
Mužjaci se ne bi trebali koristiti u uzgoju posle navršene devete godine.
Kujama se dozvoljava jedno leglo u toku godine i osam štenadi u leglu do svoje treće godine života, a po navršenoj trećoj godini, do 8 godine broj parenja i štenaca nije ograničen. U slučaju većeg broja od 8 u jednom leglu odgajivaču se preporučuje nabavka dopunske kuje (maćehe) za dojenje.
U slučaju parenja sa uveženim priplodnjakom, psima koji potiču iz Nemačke i Austrije a imaju kvalifikaciju iz svoje zemlje podobnosti za uzgoj (zuchtauglich), ta se kvalifikacija automatski priznaje.
U slučaju parenja sa priplodnjacima iz drugih država podobnost za parenje se priznaje samo ako su ispunili uslove iz ovog Pravilnika ili su tamo položili adekvatne ispite. Odluko o tome donosi glavni vođa uzgoja nakon konsultacije odgovarajućih dokumenata – rodovnika, radnje knjižice i ocenskih lista koje je odgajivač dužan prikazati.
Vlasnik priplodnjaka je obavezan da pari kuju samo sa priplodnjakom koji je odabran od strane vlasnika kuje i ni sa jednim drugim.
Kuja se sme pariti samo sa jednim priplodnjakom. Ako greškom dođe do slučajnog, neplaniranog parenja, vlasnik priplodnjaka kod koga je kuja ostavljena nema prava na nadoknadu već mora nadoknaditi troškove štete vlasniku kuje.
Ako postoji sumnja da je kuju naparilo više mužjaka, ili se ne zna sa sigurnošću koji je mužjak napario, očinstvo se utvrđuje analizom DNK. Troškovi DNK testa idu na teret vlasnika priplodnjaka.
Veštačko osemenjavanje se sme primeniti samo na kuji koja se već parila prirodnim putem.
U slučaju veštačkog osemenjavanja kuje vetrinar koji vrši oplodnju izdaje uverenje o oplodnji kao i uverenje o poreklu sperme koja je korišćena, tj. identiteta priplodnjaka – donatora sperme.Troškove prikupljanja sperme i osemenjavanja snosi vlasnik kuje.
Vlasnik priplodnjaka – donatora je dužan da izda potrvrdu o parenju vlasniku kuje.
Naknada za parenje je stvar dogovora vlasnika kuje i priplodnjaka i mora biti naznačena na prijavi za parenje. Ako je po dogovoru naknada u vidu šteneta stranke se moraju unapred dogovoriti i u pismenom ugovoru overiti potpisima koje štene bira vlasnik priplodnjaka i kada ga preuzima.
Vlasnik priplodnjaka sačinjava, tj. ispunjava pismenu potvrdu na formularu propisanom od strane KSS-a da je očevidac parenja, da je kuja uspešno naparena, te da je parena sa odgovarajućim mužjakom – priplodnjakom. U tu svrhu čitko unosi u prijavu identifikacione podatke priplodnjaka, datum parenja, vreme oekivanog štenjenja i način nadoknade koji je dogovorio sa vlasnikom kuje i to potvrđuje svojim podacima i svojeručnim potpisom.
Vlasnik kuje sa svoje strane radi isto to, samo što unosi podatke kuje i svoje podatke.
Prijava o parenju mora biti overena pečatom Kluba - Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba ili odgovarajuće regionalne grupe gde je odgajivač član i pečatom Kinološkog društva u kojem je dotična grupa formirana i radi.
Potvrda o parenju se popunjava u 3 primerka: jedan za Klub, jedan za KSS uz prijavu legla i jedan ostaje odgajivaču.
Vlasnik priplodnjaka, ako to zahteva odgajivač, mora obezbediti fotokopiju rodovnika priplodnjaka.
Leglo se prijavljuje na uredno i čitko ispunjenom formularu određenom za tu svrhu od strane KSS-a (tzv. „Prijava legla“).
U prijavi legla odgajivač nabraja štence, prvo muške a zatim ženske, sa prvo upisanim imenom odgajivačnice a zatim „ličnim“ imenima štenaca koja počinju istim slovom za jedno leglo. Pored imena svakog šteneta odgajivač detaljno opisuje štene, u rubrici predviđenoj za tu namenu, tj. obojenost šteneta (raspored „fleka“, način obojenosti glave itd.) radi razlikovanja štenadi.
Imena prvog legla u odgajivačnici moraju početi slovom „A“, i za svako naredno leglo mora se nastaviti abecednim redom. Ukoliko je odgajivač u drugoj ili trećoj abecedi uzgoja imena štenadi moraju biti praćena sa rimskim brojevima II i III.
Uz prijavu legla se predaje potvrda o parenju, rodovnik kuje i rodovnik priplodnjaka, ako mu je to prvo parenje.
Svi navedeni dokumenti se moraju predati regionalnom vođi uzgoja najkasnije do navršene starosti štenadi od 2 meseca. Za prijavu legla odgajivač plaća nadoknadu koju određuje KSS.
Ukoliko odgajivač kasni sa prijavom, ili predaje nepotpunu dokumentaciju plaća dupli iznos nadoknade za prijavu legla.
Prijavu legla sa pratećom dokumentacijom uzima vođa uzgoja, i nakon provere ispravnosti dokumentacije i kvalifikovanosti kuje i priplodnjaka za uzgoj, prosleđuje preko matičnog Kinološkog društva KSS-u radi izdavanja rodovnika za štence.
Regionalni vođa uzgoja po izradi rodovnika uzima rodovnike iz Kinološkog društva, označava na njima tetovir brojeve štenadi i udara potrebne pečate, te predaje rodovnike odgajivaču.
Regionalni vođa uzgoja, ili od njega pismeno ovlašćeno lice, ima pravo i obavezu da izvrši inspekciju svakog legla oštrodlakih nemaca koja se gaje od strane odgajivača – članova Srpakog Deutsch Drahthaar Kluba ili njenih podružnica približno u starosti štenaca od 7-8 nedelja.
Inspekcija se mora izvršiti do starosti štenaca od 2 meseca. Odgajivač do tog vremena ne sme otuđiti ili prodati ni jedno štene.
Prilikom inspekcije legla regionalni vođa uzgoja pregleda štence, unosi korekcije i detalje opisa štenadi u prijavu legla ako je potrebno, tetovira desno uvo štenadi i sačinjava zapisnik u 2 primerka, od kojih jedan ostaje odgajivaču, a drugi ide Klubu.
Pri inspekciji se posebna pažnja obraća na to da li se pravilno gaje štenci, da li imaju adekvatan smeštaj i da li se primenjuju propisi o zaštiti životinja.
Ukoliko regionalni vođa uzgoja primeti nepravilnosti u odgoju opominje i savetuje odgajivača, a ukoliko primeti bilo kakve anomalije u leglu, među štencima, prijavljuje ih glavnom vođi uzgoja koji donosi odluku o daljem postupku.
Odgajivač je dužan da se pridržava naloga vođe uzgoja.
Troškove inspekcije snosi odgajivač. Visinu tih troškova određuje godišnje svaka regionalna grupa i moraju pokrivati troškove putovanja i minimalne satnice inspektora.
Radi pružanja mogućnosti članovima Kluba da njihovi psi ispune uslov za učestvovanju u uzgoju, a sa obzirom na nesrazmernost između broja godišnje prijavljenih štenadi rase oštrodlaki nemac i broja dosada izvedenih pasa na uzgojne ispite i smotre, Srpski Deutsch Drahthaar Klub omogućava vodičima i uzgajivačima da izvedu svoje pse na uzgojne ispite do starosti 4 godine, a završno sa danom 31.12. 2012.
Ti psi će polagati ispite po Pravilniku kao i mladi psi, ali u odvojenim baterijama, strožijeg kriterijuma ocenjivanja shodno njihovoj zrelosti, i u njihovu radnu knjižicu ispred ocene će biti upisano slovo S (stariji psi – seniori).
Do 31.12. 2012. godine za dobijanje statusa „Podoban za parenje“ je kujama dovoljan prolećni uzgojni ispit (VJP), uzgojna smotra sa kvalifikacijom „podobna za uzgoj“ ili vrlo dobra ocena u eksterijeru na manifestacijama KSS-a.
Od dana 01.01. 2013. ovaj Uzgojni pravilnik Srpskog DD Kluba će se primenjivati u potpunosti.
Za tumačenje ovog Pravilnika je nadležna Stručna komisija, glavni vođa uzgoja i predsednik Srpskog Deutsch Drahthaar Kluba.
Usvojeno dana 03.03. 2012. godine
na SKUPŠTINI SRPSKOG DEUTSCH DRAHTHAAR KLUBA u UZDINU
Preuzmite Uzgojni Pravilik SDDK 